Kako otvoriti malu radnju ili preduzetničku delatnost: vodič kroz registraciju, poreze i poslovanje

Otvaranje sopstvene radnje, male proizvodnje ili uslužne delatnosti često počinje kao želja da se radi samostalno, da se dodatno zaradi ili da se hobi pretvori u legalan posao. Ipak, pre prve mušterije i prvog pazara, potrebno je razumeti niz administrativnih, poreskih i tehničkih koraka. Bez njih dobra ideja može brzo da se pretvori u trošak, kaznu ili zatvorenu radnju. Zato je važno da se pre registracije sagledaju svi uslovi: od izbora delatnosti i pravne forme, preko PIB-a, pečata i računa u poslovnoj banci, do fiskalne kase, doprinosa i inspekcijskih zahteva.

Mali biznis nije samo pitanje novca. On je pre svega pitanje pripreme, doslednosti i sposobnosti da se posluje po propisima. Ako se početak preskoči ili pojednostavi, kasnije se vraća kroz kazne, zastoje i gubitak kupaca. Zato ovaj tekst vodi kroz praktične korake za pokretanje male radnje, piljare, prodavnice, frizerskog salona, proizvodne radionice ili druge preduzetničke delatnosti.

Zašto je dobra priprema važnija od same ideje

Mnogi koji razmišljaju o privatnom poslu prvo traže odgovor na pitanje koliko je novca potrebno. To je važno, ali nije jedino. Ideja mora da izdrži proveru tržišta, troškova, lokacije, konkurencije i zakonskih uslova. Ako se otvori radnja samo zato što je neko negde čuo da se dobro zarađuje, rizik od razočaranja je veliki. Posao može da funkcioniše u jednom mestu, a da u drugom nema dovoljno kupaca, dobavljača ili platežne moći.

Pre registracije treba napraviti jednostavnu računicu. Koliki su fiksni troškovi: zakup, režije, porezi, doprinosi, knjigovodstvo, telefon, internet, gorivo, održavanje prostora. Koliki su troškovi nabavke robe i koliko ona brzo može da se proda. Koliko je potrebno za lične troškove dok posao ne počne da nosi sebe. Početna rezerva je često važnija od samog inventara. Bez rezerve, i najbolja ideja se lako ugasi u prvim mesecima.

Kada je reč o manjem mestu, prednost može biti poznavanje kupaca, ali i ograničenje jer je tržište malo. Ako u okolini već postoji nekoliko prodavnica, piljara, frizera ili ugostiteljskih objekata, potrebno je naći razlog zbog kojeg će kupci baš kod vas. To može biti bolja usluga, svežija roba, duže radno vreme, dostava, poseban asortiman ili jednostavno ljubaznost i doslednost.

Izbor delatnosti i pravne forme

Pre registracije treba odlučiti šta će tačno biti predmet poslovanja. Trgovina, ugostiteljstvo, proizvodnja, zanatstvo, usluge i poljoprivreda imaju različite uslove. Neke delatnosti su jednostavnije za početak, dok druge zahtevaju posebne dozvole, opremu, sanitacijske uslove ili stručna lica.

Najčešći izbor za mali biznis je preduzetnička radnja, odnosno preduzetnik. Ona je jednostavnija za registraciju i održavanje od privrednog društva. Sa druge strane, društvo sa ograničenom odgovornošću može biti bolje kada postoji više osnivača, veći rizik ili potreba za drugačijom organizacijom vlasništva. Odluka zavisi od delatnosti, planiranog prometa, broja zaposlenih i načina na koji će se voditi knjige.

Ako se radi o trgovini, proizvodnji ili ugostiteljstvu, treba imati u vidu da se propisi često menjaju. Zato je pre podnošenja prijave najbolje konsultovati knjigovođu ili savetnika za registraciju. On može da objasni razliku između paušalnog oporezivanja i vođenja poslovnih knjiga, kao i obaveze prema poreznoj upravi.

Registracija preduzetnika i jednošalterski sistem

Registracija privrednog subjekta danas je znatno jednostavnija nego ranije. Od 06. maja 2009. počela je primena jednošalterskog sistema registracije privrednih subjekata stupanjem na snagu pravilnika o dodeli poreskog identifikacionog broja pravnim licima, preduzetnicima i drugim subjektima za čiju je registraciju nadležna APR. Podnošenjem jedinstvene registracione prijave za osnivanje privrednog subjekta i upis u registar poreskih obveznika na jednom šalteru u APR-u, podnosilac dobija rešenje o registraciji osnivanja privrednog subjekta zajedno sa poreskim identifikacionim brojem PIB u roku koji je propisan zakonom o registraciji privrednih subjekata i koji ne traje duže od 5 dana od podnošenja prijave.

To praktično znači da se osnivanje i poreska registracija obavljaju na jednom mestu. Podnosilac popunjava propisani obrazac, prilaže potrebnu dokumentaciju i plaća odgovarajuću naknadu. Nakon toga dobija rešenje o registraciji i PIB. Ovaj sistem je skratio vreme čekanja i smanjio broj odlazaka različitim institucijama.

PIB i poreska evidencija

Poreska uprava vodi registraciju poreskih obveznika dodeljivanjem poreskog identifikacionog broja PIB. To je jedinstveni i jedini broj fizičkog odnosno pravnog lica za sve javne prihode i zadržava se prilikom promene sedišta odnosno prebivališta. PIB se koristi u poslovanju sa dobavljačima, na fakturama, u bankarskom prometu i u svim komunikacijama sa državnim organima.

Bez PIB-a nije moguće normalno poslovanje. Zato je važno da podaci u registraciji budu tačni i ažurni. Ako se promeni adresa, delatnost, naziv radnje ili vlasnik, promena se mora prijaviti u propisanom roku. Netačni podaci mogu da dovedu do problema sa fakturama, bankom i inspekcijom.

Pečat i obavezni elementi

Nakon registracije sledi izrada pečata. Pečat mora da sadrži naziv radnje, sedište i ime vlasnika. Naziv na pečatu mora biti identičan nazivu radnje u rešenju. To nije formalnost bez značaja. Pečat se koristi na ugovorima, fakturama, nalozima i drugim dokumentima, a svaka razlika u nazivu može da izazove zabunu ili odbijanje dokumenta.

U praksi se često izrađuje više pečata: jedan za dokumentaciju, jedan za banku i jedan za svakodnevne poslovne potrebe. Ipak, svi moraju da sadrže iste osnovne podatke. Ako se naziv radnje menja, potrebno je izraditi nove pečate i uskladiti ih sa rešenjem.

Otvaranje računa u poslovnoj banci

Poslovna banka otvaranje računa: privatni preduzetnik otvara tekući račun, ranije žiro račun, kod poslovne banke u skladu sa odredbama zakona o platnom prometu i pratećim odlukama. Računi privatnih preduzetnika se vode kod poslovnih banaka sa mogućnošću otvaranja računa u jednoj ili više poslovnih banaka. Dokumenta za otvaranje računa propisana odlukom o uslovima načinu otvaranja vođenja i gašenja računa kod banke su sledeća: zahtev za otvaranje računa dobija se u banci, rešenje o upisu u registar od strane nadležnog organa, izvod iz poreske evidencije nadležnog poreskog organa koji sadrži njegov poreski identifikacioni broj PIB, karton deponovanih potpisa lica ovlašćenih za potpisivanje naloga za raspolaganje sredstvima sa računa potpisan od ovlašćenog lica i overen pečatom koji će se overavati instrumenti plaćanja na propisanom obrascu dobija se u banci, overu potpisa lica ovlašćenih za zastupanje na propisanom obrascu.

Pre otvaranja računa dobro je uporediti uslove različitih banaka: mesečno održavanje, provizije, elektronsko bankarstvo, broj transakcija i uslove za platne kartice. Račun treba da bude pregledan i odvojen od ličnog novca. Mešanje privatnih i poslovnih sredstava je jedna od najčešćih grešaka malih preduzetnika.

Fiskalna kasa i evidentiranje prometa

Uvođenje fiskalnih kasa prema zakonu o porezu na dodatu vrednost i uredbi o načinu evidentiranja prometa preko registar kasa sa fiskalnom memorijom: privatni preduzetnici su u obavezi da nabave fiskalnu kasu preko ovlašćenog proizvođača odnosno servisera. Poreski obveznici mogu u organizacionim jedinicama poreske uprave, filijale i ekspoziture, da dobiju sve potrebne informacije o fiskalizaciji, ovlašćenim proizvođačima, ovlašćenim servisima i slično, kao i o rokovima za uvođenje fiskalnih kasa i evidentiranje prometa.

Fiskalna kasa nije obavezna za poreske obveznike koji se bave sledećim delatnostima: prodajom karata putnicima u drumskom, železničkom, vodenom i vazdušnom saobraćaju, prevozom robe u drumskom saobraćaju, taksi prevoznici, banke i druge finansijske organizacije, osiguranje i reosiguranje, poštanske usluge, advokatski poslovi, ulična prodaja sladoleda, kokica, lozova i štampe, kolporteri, prodaja proizvoda preko štampanih i elektronskih medija koje se naplaćuju pouzećem, usluge čistača cipela i nosača, prodaja proizvoda preko automata.

Od uvođenja fiskalne kase oslobođeni su poljoprivredni proizvođači i vlasnici samostalnih zanatskih radnji koji na pijačnim tezgama i sličnim objektima prodaju poljoprivredne proizvode i sopstvene proizvode zanatstva i domaće radinosti. Istovremeno, prilikom ugovaranja o nabavci fiskalne kase vrši se i nabavka terminala za daljinsko očitavanje podataka GPRS, čime se zaokružuje proces fiskalizacije i ujedno omogućava efikasniju i racionalniju kontrolu poreskih obveznika. GPRS ne moraju da nabave prodavci koji vrše promet dobara na pijačnim tezgama i oni čija delatnost zahteva čestu promenu mesta na kojem se vrši prodaja dobara odnosno pružanje usluga.

Ministarstvo trgovine i usluga saopštilo je da od 1. juna 2009. godine fiskalne kase moraju da koriste i turističke agencije i zdravstveni sektor. Potrebno je kupiti fiskalne kase od ovlašćenih proizvođača, a pre početka evidentiranja prometa fiskalna kasa mora biti fiskalizovana za svakog pojedinačnog korisnika od strane radnika poreske uprave. Propisane zakonske novčane kazne za neizvršenje ove obaveze kreću se od 100.000 do milion dinara, kao i mera zabrane obavljanja delatnosti.

Obaveza korišćenja fiskalnih kasa odnosiće se i na zdravstvene usluge koje ne spadaju u obavezno zdravstveno osiguranje i veterinarske ustanove, osim primarne terenske zdravstvene zaštite životinja, poslova iz programa mera zdravstvene zaštite životinja, poslova dezinfekcije i deratizacije u objektima u kojima se drže i uzgajaju životinje i aktivnosti na sprečavanju pojavljivanja, širenja i suzbijanja zaraznih bolesti životinja. Dodaje se da u tu grupu spadaju i šivenje po narudžbini i proizvodnja i opravka odeće.

Za mali biznis to znači da se pre nabavke kase mora proveriti da li delatnost podleže fiskalizaciji. Ako podleže, kasa mora biti fiskalizovana pre prvog prometa. Ako ne podleže, i dalje je potrebno voditi propisanu evidenciju i izdavati odgovarajuće potvrde.

Porezi, doprinosi i paušalno oporezivanje

Porezi i doprinosi su često najveći strah onih koji tek počinju. Visina obaveza zavisi od delatnosti, pravne forme, načina oporezivanja, prometa, broja zaposlenih i drugih okolnosti. Preduzetnik može da bude u sistemu paušalnog oporezivanja ili da vodi poslovne knjige, zavisno od delatnosti i zakonskih uslova.

Paušalno oporezivi preduzetnici ne vode poslovne knjige osim knjige paušalno oporezivih obveznika KPO, što je zapravo spisak faktura i uplata na račun. Paušalci mogu da podižu novac sa svog poslovnog računa uz određena pravila banke i propisa. Novac radnje može da se koristi za poslovne potrebe, kao i za lične potrebe osnivača, u skladu sa zakonom. Ipak, i paušalci moraju da vode računa o rokovima, prijavama i tačnosti podataka.

Kada se vode poslovne knjige, obaveze su složenije. Potrebno je knjigovodstvo, evidencija prihoda i rashoda, obračun poreza i doprinosa, kao i redovno podnošenje prijava. Porez na zarade i doprinosi na teret zaposlenih i poslodavaca su posebna oblast. Obavezno socijalno osiguranje obuhvata penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Zbirna stopa doprinosa zavisi od propisa koji su u primeni.

Porez na zarade plaća se na zaradu koja se ostvari po osnovu radnog odnosa. Zaradom se smatraju i ugovorena naknada i druga primanja koja se ostvaruju obavljanjem privremenih i povremenih poslova, kao i primanja u obliku bonova, novčanih potvrda, akcija, činjenja ili pružanja pogodnosti, opraštanje duga, pokrivanje rashoda, premije dobrovoljnog osiguranja i drugo. Zato svaki poslodavac mora da vodi računa o tome kako isplaćuje primanja.

Ako se angažuje radnik, potrebno je urediti ugovor, prijavu i obračun. Ako se angažuje lice van radnog odnosa, može se raditi preko ugovora o delu ili drugog oblika ugovaranja, uz odgovarajuće poreze i doprinose. Nema legalnog načina da se stalni rad izbegne trajno, a da poslovanje ostane potpuno čisto. Zato je bolje planirati troškove rada unapred.

Posebni uslovi za hranu, zdravstvo, hemikalije i sveže meso

Za delatnosti kao što su izvodnje i prometa opasnih i štetnih materija nafte i naftnih derivata otrova lekova boja i lakova i drugih hemijskih sredstava kao i obavljanje zdravstvene delatnosti i industrijske proizvodnje životnih namirnica prometa svežeg mesa neophodno je rešenje nadležnih inspekcijskih organa o ispunjenosti minimalno tehničkih uslova. To znači da prostor, oprema, ventilacija, skladištenje, higijena i način rukovanja moraju da zadovolje propisane standarde pre nego što se promet ili proizvodnja započnu.

Kada se radi o hrani, sanitarna inspekcija ima važnu ulogu. Prostor mora biti čist, odvojen od stambenog dela ako je moguće, sa odgovarajućim vodom, kanalizacijom, hladnjačom i površinama koje se lako peru. Za proizvodnju i promet hrane često se traže i dokazi o poreklu namirnica, deklaracije, temperature čuvanja i evidencija o higijeni. U nekim slučajevima potrebno je angažovati tehnologa ili stručno lice, barem povremeno ili po ugovoru.

Za prodaju svežeg mesa, mleka i mlečnih proizvoda, kao i za ugostiteljske objekte, uslovi su stroži. Prostor mora da ima odvojene zone za prijem, čuvanje, obradu i prodaju. Otpad se mora odlagati na propisan način. Ako se radi o proizvodnji, potrebno je voditi računa o HACCP principima i drugim standardima bezbednosti hrane.

Za hemikalije, lekove, boje i lakove i druge opasne materije potrebne su posebne dozvole i evidencije. Skladištenje mora da bude bezbedno, označeno i odvojeno od drugih proizvoda. Ako se posluje sa naftnim derivatima ili gasovima, zahtevi su još složeniji. Zato se pre ulaganja u takvu delatnost mora dobiti tačna informacija od nadležnih organa.

Troškovi pre početka rada

Troškovi pokretanja zavise od delatnosti, lokacije i obima. Neki troškovi su jednokratni, a neki mesečni. Jednokratni troškovi mogu uključivati registraciju, pečat, izradu dokumentacije, opremanje prostora, fiskalnu kasu, vagu, računarsku opremu, police, vitrine i početni inventar. Mesečni troškovi su zakup, režije, internet, telefon, knjigovodstvo, porezi, doprinosi, plate, gorivo i servis opreme.

Visina naknade za registraciju preduzetnika, za promenu podataka, za brisanje, za rezervaciju naziva, za izdavanje izvoda, kopija i potvrda propisana je posebnim tarifama. Te naknade se menjaju, pa ih pre podnošenja prijave treba proveriti kod nadležnog organa. Isto važi i za troškove fiskalizacije, servisa kase, baždarenja vage i drugih obaveznih radnji.

Kod trgovine je posebno važno izračunati obrt robe. Ako se prodaje kvarljiva roba, deo zaliha može da se izgubi. Ako se prodaje sezonska roba, promet može biti veliki u jednom periodu, a slab u drugom. Zato početna zaliha ne treba da bude prevelika, ali ni previše skromna da kupci ne mogu da pronađu osnovne proizvode. Bolje je početi sa manjim količinama i češće dopunjavati robu nego zarobiti novac u artiklima koji stoje.

Lokacija, kupci i asortiman

Lokacija je za mnoge delatnosti presudna. Za piljaru, prodavnicu, frizerski salon ili ugostiteljski objekat, broj prolaznika, blizina škole, pijace, autobuske stanice ili stambenih zgrada može da bude važniji od same cene zakupa. Skupa lokacija može da bude isplativa ako donosi promet, ali može i da uguši posao ako su troškovi veći od mogućeg pazara.

Kada se bira asortiman, treba misliti na kupce. Ako su kupci porodice, tražiće osnovne namirnice, sveže voće i povrće, hleb, mleko, jaja i praktična pakovanja. Ako su kupci stariji, možda će više ceniti mirniju uslugu, dostavu i mogućnost kupovine na komad. Ako su kupci mladi, veći izbor gotovih proizvoda i brzina usluge mogu biti presudni.

Asortiman ne treba da bude preširok na početku. Bolje je imati manje vrsta, ali da su kvalitetne, sveže i da se redovno obnavljaju. Vremenom se prati šta se najbolje prodaje, šta se kvari i šta kupci stalno traže. Tako se polako širi ponuda bez nepotrebnog rizika.

Dobavljači, zalihe i tok robe

Dobavljači su za mali biznis jednako važni kao i kupci. Potrebno je naći pouzdane veleprodaje, proizvođače ili distributere koji mogu da isporuče robu na vreme, po dogovorenoj ceni i sa jasnim fakturama. Kod kvarljive robe, uslovi isporuke i mogućnost zamene ili povraćaja mogu da znače razliku između dobiti i gubitka.

Pre početka saradnje dobro je uporediti više dobavljača. Proveriti cene, minimalne količine, rokove plaćanja, troškove transporta i način reklamacija. Ako se roba nabavlja iz inostranstva, potrebno je uzeti u obzir carinu, špediciju, PDV i druge troškove. Uvoz bez registrovane delatnosti i odgovarajuće dokumentacije nije legalan način poslovanja.

Zalihe treba voditi ažurno. Ako se prodaje hrana, rok trajanja je ključan. Ako se prodaje kozmetika, sredstva za čišćenje ili tehnička roba, treba pratiti rokove, serije i uslove skladištenja. Kod ugostiteljstva i proizvodnje hrane, evidencija ulaza i izlaza robe je deo obavezne kontrole.

Marketing i vidljivost male radnje

Mala radnja ne može da se osloni samo na to da će ljudi slučajno da je primete. Potrebno je da se za nju čuje. To ne mora da bude skupo. Lokalne društvene mreže, obaveštenja u okolnim zgradama, saradnja sa drugim malim biznisima, akcije za prve kupce i dobra usmena prepor