Kako položiti stručni ispit za bezbednost i zdravlje na radu: Kompletan vodič za buduće profesionalce

Oblast bezbednosti i zdravlja na radu poslednjih godina doživljava pravu renesansu na prostorima Srbije. Nekada zapostavljena i potcenjena, ova profesija danas postaje sve traženija, a lica koja se bave bezbednošću i zdravlja na radu sve su cenjenija na tržištu rada. Bilo da ste tek završili fakultet, razmišljate o promeni karijere ili ste jednostavno znatiželjni - ovaj sveobuhvatni vodič pomoći će vam da razumete šta znači baviti se bezbednošću na radu, kako položiti stručni ispit i šta vas čeka nakon toga.

Zašto je bezbednost i zdravlje na radu sve važnija tema

U vremenu kada se zakonska regulativa u Srbiji sve više usklađuje sa evropskim standardima, poslodavci su u obavezi da obezbede adekvatne uslove rada, sprovedu procenu rizika i angažuju stručno lice koje će se baviti bezbednošću i zdravlja na radu. Ovo više nije puko ispunjavanje forme - reč je o ozbiljnoj odgovornosti koja direktno utiče na živote i zdravlje zaposlenih. Propusti u ovoj oblasti mogu dovesti do teških povreda, profesionalnih oboljenja, pa čak i smrtnih ishoda, a sankcije za poslodavce postaju sve strože.

Upravo zbog toga, potražnja za kvalifikovanim licima koja razumeju bezbednost na radu raste iz godine u godinu. Inspekcijski nadzor je pojačan, zakoni su precizniji, a svest o značaju prevencije - iako još uvek nedovoljno razvijena - polako ali sigurno raste. Za one koji žele da se profesionalno bave ovom oblašću, preduslov je polaganje stručnog ispita iz bezbednosti i zdravlja na radu.

Ko može da polaže stručni ispit

Jedno od najčešćih pitanja koje se postavlja na forumima i među zainteresovanima jeste - da li ja mogu da polažem ovaj ispit? Odgovor je, u najvećem broju slučajeva, potvrdan. Prema trenutno važećem zakonu, stručni ispit iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu može polagati svako, bez obzira na stepen stručne spreme. To znači da ispit mogu polagati kako osobe sa završenom srednjom školom, tako i diplomirani inženjeri, pravnici, ekonomisti, medicinski radnici i drugi.

U praksi to izgleda ovako: osoba sa završenom gimnazijom ili srednjom medicinskom školom može položiti ispit i zaposliti se kao lice za bezbednost na radu u nekoj fabrici, domu zdravlja ili drugoj ustanovi. Međutim, ista ta osoba ne bi mogla da radi u specijalizovanoj agenciji koja pruža usluge iz ove oblasti drugim firmama - za to je neophodan fakultet. Ova razlika je često predmet diskusije i, iskreno, izvesne doze nezadovoljstva među onima koji su završili fakultete zaštite na radu, jer se nalaze u situaciji da sa njima ravnopravno konkurišu i ljudi bez visokog obrazovanja.

Kako izgleda procedura prijave ispita

Prijava za polaganje stručnog ispita iz bezbednosti i zdravlja na radu podnosi se Upravi za bezbednost i zdravlje na radu, koja se nalazi u Beogradu. Procedura je relativno jednostavna, ali zahteva određeno vreme i strpljenje. Prvi korak je uplata takse, koja trenutno iznosi oko 12.500 dinara za sam ispit, plus dodatne administrativne takse koje su znatno manje (nekoliko stotina dinara). Nakon uplate, popunjava se prijavni obrazac i šalje Upravi.

Ono što mnoge iznenadi jeste vreme čekanja. Od trenutka prijave do dobijanja poziva za polaganje može proći od dve nedelje do tri meseca, u zavisnosti od broja prijavljenih kandidata. Iskustva pokazuju da se ispit najčešće organizuje jednom mesečno, ponekad i dva puta mesečno ukoliko postoji dovoljan broj prijava. Poziv stiže na kućnu adresu najmanje 15 dana pre zakazanog termina, što kandidatima daje određeno vreme za završne pripreme.

Ispit se tradicionalno održava vikendom, sa početkom u 9 časova, u prostorijama na Terazijama. Polaznici se prozivaju po azbučnom redu, a ceo proces može trajati i do 6 sati, zbog čega je, pored stručnog znanja, neophodna i određena psihička pripremljenost i izdržljivost.

Struktura ispita - četiri dela koja treba savladati

Stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu sastoji se iz četiri celine, pri čemu svaka celina testira različite aspekte znanja neophodnog za obavljanje ovog odgovornog posla. Evo detaljnog pregleda:

Prvi deo - Međunarodni izvori i Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu

U prvom delu ispita, kandidati izvlače papirić sa tri pitanja i usmeno odgovaraju pred ispitivačem. Ovaj deo obuhvata poznavanje konvencija (pre svega Konvencije 81, 148, 155 i 161), ugovora o osnivanju Evropske unije (Rim, Lisabon, Mastriht), rezolucija Saveta EU, kao i samog Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu. Pitanja se kreću od osnovnih definicija (šta je licenca, ko je poslodavac, ko su zaposleni u smislu zakona) do složenijih celina poput inspekcijskog nadzora, organizovanja poslova bezbednosti na radu i preventivnih mera.

Iskustva polaznika pokazuju da ovaj deo nije preterano težak, ali zahteva dobro memorisanje i razumevanje osnovnih pojmova. Ispitivači su uglavnom korektni i spremni da pomognu ukoliko kandidat zastane, pod uslovom da vide da je učio i da se trudi.

Drugi deo - Radno pravo, penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstvena zaštita

Drugi deo obuhvata poznavanje Zakona o radu, Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakona o zdravstvenoj zaštiti i pratećih propisa. Pitanja se odnose na zasnivanje radnog odnosa, godišnji odmor, radno vreme, zaštitu ličnih podataka, povredu na radu u smislu penzijskog osiguranja, profesionalna oboljenja i slično. I ovde se izvlače tri pitanja i odgovara se usmeno.

Većina kandidata i ovaj deo prolazi bez većih problema, mada ima i onih koji padnu - najčešće zbog nedovoljnog poznavanja specifičnih članova zakona ili zbog treme koja blokira i najbolje pripremljene.

Treći deo - Pismena izrada akta o proceni rizika

Ovo je najzahtevniji praktični deo ispita. Kandidat dobija konkretno radno mesto (na primer: automehaničar, zavarivač, tesar, vozač viljuškara, konobar, poljoprivredni radnik, pa čak i rudar) i ima dva sata da izradi akt o proceni rizika za to radno mesto. Ranije je bila dozvoljena sva literatura i korišćenje laptopa, ali su pravila promenjena - sada je dozvoljeno koristiti samo spisak opasnosti i štetnosti, kao i odabranu metodologiju procene rizika.

Najpopularnija metoda je Kinney metoda, koja se zasniva na proceni verovatnoće, učestalosti izlaganja i težine mogućih posledica. Kandidati koji su prošli ovaj deo savetuju da se unapred pripremi nekoliko primera procene rizika za različita radna mesta, jer se u sali za pisanje može desiti da dobijete baš ono radno mesto o kome nemate dovoljno znanja. Iako teorijski nadzor postoji, u praksi kandidati imaju relativnu slobodu tokom pisanja, uključujući i mogućnost korišćenja telefona za pretragu informacija - mada se na to ne treba oslanjati.

Četvrti deo - Pravilnici i procena rizika (usmeni)

Poslednji deo ispita je najteži i na njemu pada najveći broj kandidata. Sastoji se od dva usmena ispitivanja: jedno se odnosi na pravilnike (izvlače se tri pitanja, a ispitivač može postaviti i dodatna potpitanja iz drugih pravilnika), a drugo na procenu rizika (takođe tri pitanja plus potpitanja). Pitanja su izuzetno konkretna - traže se brojevi, mere, definicije, procedure. Nema filozofiranja ni uopštenih odgovora. Ako ne znate tačan odgovor, padate.

Među pravilnicima koji se najčešće pojavljuju su: Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu, Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova, Pravilnik o bezbednosti mašina, Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu na oruđima za rad, Pravilnik o ličnoj zaštitnoj opremi, Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline, kao i pravilnici koji se odnose na specifične oblasti poput buke, vibracija, azbesta, elektromagnetskog polja i drugo.

Kako se pripremiti - literatura, skripte i pripremna nastava

Priprema za stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu zahteva ozbiljan pristup. Iako ima onih koji tvrde da su ispit spremili za dve nedelje, realnost je da je za temeljno savladavanje gradiva potrebno dva do tri meseca redovnog učenja, naročito za one koji rade i mogu da uče samo u slobodno vreme.

Osnovna literatura je Zbirka propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, koja obuhvata sve relevantne zakone i pravilnike. Pored nje, mnogi kandidati koriste i skripte - sažete materijale koji su posebno prilagođeni potrebama polaganja ovog ispita. Skripte se mogu nabaviti preko interneta, po cenama od 1.000 do 2.000 dinara, i one uglavnom sadrže sistematizovana pitanja i odgovore, kao i primere procene rizika. Međutim, treba biti oprezan - nisu sve skripte ažurne, pa je preporučljivo proveriti da li su usklađene sa najnovijim izmenama zakona i pravilnika.

Što se tiče pripremne nastave, postoji nekoliko organizacija koje je povremeno održavaju. Obuka obično traje od pet dana do mesec dana, a cene se kreću od 15.000 do 25.000 dinara. Iskustva su podeljena - neki kandidati tvrde da im je obuka značajno pomogla da razumeju sistem ispitivanja i suštinu pravilnika, dok drugi smatraju da je sasvim dovoljno samostalno učenje uz kvalitetnu skriptu i konsultacije sa onima koji su ispit već položili.

Ono što se toplo preporučuje jeste odlazak na slušanje ispita pre sopstvenog polaganja. Iako ispitivači nisu oduševljeni prisustvom slušalaca, uglavnom ih tolerišu. Ovo je neprocenjiva prilika da se upoznate sa atmosferom, vidite kako izgleda proces, čujete tipična pitanja i, što je najvažnije, smanjite tremu pred sopstveni izlazak.

Najčešća pitanja i zamke na ispitu

Na osnovu iskustava brojnih kandidata koji su polagali ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu, izdvajamo pitanja koja se često ponavljaju i koja zadaju najviše glavobolje:

• Razlika između granične i akcione vrednosti kod buke i vibracija (traže se konkretne cifre: 85 dB granična, 80 dB akciona za buku; 5 m/s² za vibracije šaka-ruka)
• Šta sadrži prijava gradilišta i kome se podnosi
• Oznake za bezbednost i zdravlje na radu - sve kategorije, boje i značenja
• Koordinator za izradu projekta i koordinator za izvođenje radova - razlike i obaveze
• Sadržaj akta o proceni rizika - svih devet obaveznih elemenata
• Preventivne i periodične preglede opreme za rad - rokovi i procedure
• Dokumentacija za rad sa visokim naponom
• Zahtevi za mašine za laku upotrebu
• Kumulativna masa pri ručnom prenošenju tereta i kolika je za žene
• Osvetljenje radnih prostorija - koliko luksa je potrebno za različite namene

Posebnu pažnju treba obratiti na Pravilnik o bezbednosti mašina, koji se donedavno nije ni pominjao u kontekstu ispita, ali se sada redovno pojavljuje u pitanjima. Takođe, pitanja iz Pravilnika o električnoj energiji i Pravilnika o građevinskim radovima spadaju među najdetaljnija i najzahtevnija.

Šta nakon položenog ispita - mogućnosti zaposlenja

Položen stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu otvara vrata ka različitim mogućnostima zaposlenja. Kao što je već pomenuto, sa položenim ispitom možete raditi kao lice za bezbednost i zdravlje na radu u nekoj ustanovi, fabrici, domu zdravlja, školi ili drugom preduzeću. Za rad u specijalizovanoj agenciji potrebno je i odgovarajuće visoko obrazovanje.

Što se tiče plata, raspon je izuzetno širok i kreće se od minimalca (oko 30.000 dinara u državnim institucijama na početku karijere) do veoma pristojnih iznosa u stranim kompanijama, gde plate mogu dostići i nekoliko hiljada evra za iskusne menadžere bezbednosti. U domaćim privatnim firmama, prosečna plata lica za bezbednost na radu kreće se između 50.000 i 80.000 dinara, mada to zavisi od veličine firme, delatnosti, regiona i pregovaračkih veština kandidata.

Posao je, prema rečima onih koji se njime bave, dinamičan i odgovoran. Obuhvata obilazak radnih mesta, izradu i ažuriranje akata o proceni rizika, vođenje evidencija, organizovanje lekarskih pregleda, sprovođenje obuka zaposlenih, saradnju sa inspekcijom i mnogo toga drugog. Nije redak slučaj da lice za bezbednost i zdravlje na radu radi i na terenu, posebno ako firma ima više lokacija ili gradilišta. Seminari i stručna usavršavanja su sastavni deo posla, jer se propisi često menjaju i dopunjuju.

Saveti za uspešno polaganje

1. Počnite na vreme. Ne oslanjajte se na priče da je ispit moguće spremiti za dve nedelje. Za većinu ljudi, realno vreme pripreme je dva do tri meseca.
2. Nabavite kvalitetnu skriptu i obavezno je dopunite najnovijim pravilnicima koji su izmenjeni u međuvremenu.
3. Posvetite najviše pažnje pravilnicima. Ovo je deo na kome pada najviše kandidata i gde se traži precizno, konkretno znanje.
4. Pripremite nekoliko primera procene rizika za različita radna mesta i ponesite ih sa sobom - čak i ako ne možete da ih koristite direktno, poslužiće vam kao podsetnik.
5. Idite da slušate ispit pre nego što ga sami polažete. Ovo je možda i najkorisniji savet.
6. Razgovarajte sa ljudima koji su položili. Njihova iskustva su dragocena i mogu vam uštedeti mnogo vremena i nerviranja.
7. Budite smireni i samouvereni. Trema je najveći neprijatelj - mnogi kandidati padnu ne zato što ne znaju, već zato što ih trema blokira.
8. Ne preskačite ništa. Čak i pravilnici za koje mislite da nisu relevantni mogu se pojaviti u pitanjima.

Najnovije izmene i šta nas čeka u budućnosti

Oblast bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji je u konstantnom razvoju. Pravilnici se menjaju, dodaju se novi, a stari se ukidaju ili dopunjuju. Poslednjih godina uvedeni su novi pravilnici koji se odnose na zaštitu trudnica i porodilja, mladih radnika, kao i na izlaganje elektromagnetskom polju. Istovremeno, neki stari pravilnici (poput Pravilnika o šumarstvu) su izbačeni iz programa polaganja.

Takođe, sve su glasnije najave da će zakon u budućnosti biti izmenjen u smeru da samo lica sa odgovarajućim tehničkim obrazovanjem mogu da se licenciraju za bezbednost i zdravlje na radu. Ovo bi značajno promenilo trenutnu situaciju u kojoj ispit može polagati svako, bez obzira na struku. Za sada, međutim, takve izmene nisu stupile na snagu, pa je ispit i dalje dostupan svima.

Polaganje stručnog ispita iz bezbednosti i zdravlja na radu predstavlja značajan korak u profesionalnom razvoju, bez obzira na to da li tek ulazite u ovu oblast ili već imate iskustva u njoj. Sa rastućom potražnjom za stručnjacima u ovoj oblasti, ulaganje vremena i truda u pripremu i polaganje ispita može se višestruko isplatiti. Iako ispit nije jednostavan i zahteva ozbiljnu pripremu, uz dobru organizaciju, kvalitetnu literaturu i dovoljno vežbe, prolaznost je sasvim dostižna.

Bilo da planirate da radite kao lice za bezbednost na radu u nekoj ustanovi, da se zaposlite u agenciji ili da pokrenete sopstveni biznis u ovoj oblasti, položen stručni ispit je neophodan uslov. A sa perspektivom daljeg usklađivanja domaće regulative sa evropskim standardima, značaj kvalitetnih kadrova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu samo će rasti. Srećno!